Ekonomija opšteg dobra: alternativni privredni model?

Ekonomija opšteg dobra (EOD) je kao alternativni privredni model smišljena za aktuelnu liberalnu tržišnu privredu. Servis “Baštovan”, sestrinska firma kompanije Energiepflanzen.com bi želela da Vam da uvid u tematiku: Šta su uzroci, kako su baštovani iz servisa došli na to, njihova iskustva i šta im je to do sada donelo.

Uzroci ili uvid u ekonomiju opšteg dobra

Predstavlja alternativni privredni model i izgrađena je na vrednostima koje stimulišu ideje opšteg dobra.  Potpomaže promene koje idu u pravcu održivosti, poštenja i demokratije. Njen cilj je da pruži dobar život svim živim bićima na zemlji.

Energetski usevi, impresije vrbe

Energetski usevi, impresije vrbe

Ekonomija opšteg dobra (EOD) ne važi samo za kompanije i škole. Opštine, udruženja, takođe i privatna lica mogu veoma mnogo da doprinesu opštem dobru. Na primer, za svakog od nas postojitest opšteg dobra kojim se samovrednujemo. U osnovi se vrednuje kakav doprinos pružamo za opšte dobro.

Akcenat se stavlja na privrednu, političku i društvenu sferu, odn. obrađuje se:
Privreda: Model je ovde za sve potpuno jednak, svejedno da li je u pitanju kompanija, opština ili škola. Svejedno je i kakva je veličina i pravna forma.

U politici za ovaj privredni sistem se ima za cilj razmatranje pravnih promena. Politika konačno treba da utvrdi pomoć standardima koji se odnose na ljudsko dostojanstvo, poštenje, solidarnost, pravičnost, participaciju i održivost.

U društvu treba da doprinese stvaranju svesti.Pokret traži povezivanje sa sličnim inicijativama. U značajne tačke se dalje ubrajaju poštovanje vrednosti i ohrabrivanje.

Kako sada vrednosti opšteg dobra mogu da zažive u svakodnevici?

Ovde će da nam pomogne matrica opšteg dobra. U njoj su utvrđeni kriterijumi prema kojima se vrednuje pomoću sistema bodovanja.Kao kompanija napravićete bilans opšteg dobra ili prvi izveštaj. Vrednovanje sami radite, u nastavku se bilans, odn. izveštaj proverava spolja. Potom bi se to smelo/trebalo publikovati da bismo se pošteno odnosili prema transparentnosti. Privatnim licima test za samovrednovanje biće nešto lakši: Radi se o listi u excel-u u kojoj treba da odgovorite na pitanja o ličnom ponašanju po pitanju opšteg dobra. I ovde se radi sa istim bodovnim sistemom. Na kraju ćete videti na osnovu vrednovanja njegov “MI-svest” koji sigurno podstiče na razmišljanje!

Dugoročni cilj je da se firmama koje rade za opšte dobro priznaju pravne prednosti: npr. bolji uslovi prilikom uzimanja kredita, manja poreska opterećenost, davanje prednosti u javnim poslovima, olakšice u (međunarodnoj) trgovini. U idealnom slučaju rezultate, osim toga, ne treba davati u spoljni svet, nego bi trebalo da ostanu kompaniji i da se radi na njohovom jačanju.  Prodor ka privrednom rastu treba da nestane, kreativnost i kooperacija treba da jačaju forsirani od strane kompanija, život je ispunjeniji i trgovina poštenija. Praksa će pokazati da li se to stvarno postiglo.

U ovom obliku privrednog sistema odlučuje se demokratski, svako je podstaknut da doprinese svojim idejama. Ekonomija opšteg dobra dugoročno treba da bude potvrđena Ustavom.

Zašto alternativna privreda?

Električni automobili na energetske useve, BMWi3 i Mitsubishi i-MiEV

BMWi3 i Mitsubishi i-MiEV

Corporate Social Responsibility (CSR), zaštita okoline, podrška radnicima, ophođenje sa uvažavanjem nebitno da li su u pitanju radnici, klijentima, kolege ili dobavljači. Od osnivanja firme ovo je sve sastavni deo servisa baštovana. Kao članu Klimatske alijanse postavljene su prve skretnice, posle je sledilo prvi automobil na gas i 2013 veće premeštanje voznog parka. U međuvremenu je i papir u kancelariji postao ekološki prihvatljiv i kompaniji je poznata njegova emisija CO2. Ekonomija opšteg dobra je bila samo logičan korak kako bi se trgovina učinila transparentnijom.

Šta su bila iskustva servisa baštovana?

Pošto se intenzivno mora baviti svojom kompanijom, od početka je jasno da sastavljanje bilansa  ili izveštaja mora biti vremenski intenzivno. Kao podrška služe susreti regionalnih grupa i priručnik sa mnogo saveta, objašnjenja pitanja i pozitivnih primera, što u praksi  solidno funkcioniše.
Za pojedine kriterijume treba dodeliti bodove – što uopšte nije jednostavno, jer kako neko sam procenjuje svoje preduzeće? Sve to je proces learning by doing!

Privredni baštovani, euforični kakvi samo oni mogu biti, hteli su odmah kod servisa baštovana da krenu sa bilansima. Sva dokumenta su skinuta sa interneta i rad je počeo.Susret energetskog kruga je bio posećen što je bilo od velike pomoći. Susreti su svakako oduzimali veoma mnogo vremena i često se nisu uklapali u baštovansku svakodnevicu. Stoga je mnogo samo razrađeno i došlo se do dobrih rezultata. Doduše, pokazalo se da mnogi nisu ovome nisu dozreli, kod nekih pitanja je nedostajao čak odgovor ili dokaz – otrežnjenje se spremalo i skoro godinu dana se na tome nije dalje radilo. Godinu dana posle toga je po prvi put sastavljen izveštaj (jednostavna varijanta), takođe eksterno proveren i postavljen na Homepage. Sada već može da se dobije dobar pregled šta radi servis baštovan i gde mogu da se izvrše korekcije. U međuvremenu je pročitan priručnik i uz njegovu pomoć pripremljen bilans za 2014 – na proleće sledeće godine naša sestrinska firma može da objavi svoj prvi “veliki” bilans!

Na ovu pomisao su došli i pisci bilansa za opšte dobro:

Energiepflanzen, Impressionen Weiden

Energetski usevi, impresije vrbe

Verovatno da EOD ne odgovara svim kompanijama. U rubrici sa negativnim kriterijumima je nekoliko bodova koje su mnogo tražile neke kompanije. Kao primer je navedena struja iz atomskih centrala: spada u proizvode nedostojne čoveka i negativno je ocenjena. Ovde je 200 negativnih bodova. Kompanija, dakle, mora ekstremno da investira u bezbednost ili ravnopravnost ili u druge pozitivne kriterijume da bi donekle dobila dobru cenu.

Za EOD ima, naravno, i kritičkih glasova: Fondacija Julius Rab se na primer višestruko posvetila temi jednom u “Napad na naše blagostanje?” i dalje su imali jedno kritičko posmatranje dr. Renea Šmidpetera. Oni pokazuju negativne strane ovog privrednog modela, odn. da se o nekim polazištima ponovo treba razmisliti – pritom su imenovani konfiskacija, ograničenje slobode pojedinca. Strogo dalje razmišljajući dolazi se do diktature – ukoliko do toga ne dođe = put do ove privredne forme širom sveta će biti važeći i, dakle, nije daleko.

Šta donosi sastavljanje bilansa opšteg dobra?

Najpre će se moći videti šta kompanija radi. Interno se o tome već uveliko priča, većina zapravo ostaje unutar kolektiva. Mnogo interesantnije bi bilo da se drugima podele vizije, da se izmenjaju i da se vlastiti postupci učine transparentnim.

Naravno da takav bilans pokazuje na čemu bi se mogle napraviti ispravke.Standardi matrice su relativno visoki, ipak metodom korak po korak doći će se do cilja. Nije aktuelan smisao stvari da od početka sve bude perfektno – poboljšanje na godišnjem nivou ima više smisla.

Stefi Wassermann, GTM

 DSG Mondseeland

 


Comments are closed.