Detaljne informacije o energetskom drvetu i energetskoj šumi kao brzorastućoj plantaži

Energiewald Pappelsteckling

Reznice topole za energetsku šumu

Karakteristike brzorastućih plantaža (skr. KUP)

U prvoj fazi života, biljke rastu natprosečno brzo. Za kratko vreme se proizvede mnogo mase pri relativno maloj gustini (težina po zapremini). Koriste se specijalne vrste stabala (klonovi), prvenstveno od topole, vrbe i bagrema (akacije). Listopadno drveće se periodično seče „do zemlje“. Usev se koristi. Prutevi ponovo izbijaju, brzo se ponovo stvara masa i nakon nekoliko godina „vremena uzgoja“ (2-10 godina) moguća je ponovna žetva.

Prednosti pri tome su sledeće: Vi štedite troškove ponovnog zasnivanja a prinosi su u poređenju sa običnim šumama 2- do 4-puta bogatiji. Rast biljke obično nakon prve žetve dobija na intenzitetu. Nakon 25 do 30 godina prinosi počinju da opadaju i preporučuje se krčenje (frezom) kao i nov zasad odn. korišćenje zemljišta u druge svrhe.

nazad na početnu stranu

Faktori uspeha energetskih biljaka

Ukratko rečeno, to su lokacija, dobar izbor klonova na osnovu klime i zemljišta, nega u toku prve godine, povezanost zasada, kvalitet sadnica, dovoljno snabdevanje vodom (prvenstveno u toku perioda vegetacije) kvalitet zemljišta, prosečna godišnja temperatura, uklanjanje korova, bolesti i šteta od divljih životinja.

nazad na početnu stranu

Komercijalizacija drvenog iverja

Sopstvene potrebe (nezavisnost, sopstveno snabdevanje) ili snabdevanje potrošača drvenog iverja (npr. mreže daljinskog grejanja-toplane), industrija ploča i papira. Sve više i više poljoprivrednika se odlučuje da umesto čistog dobaljača drvenog iverja postanu dobavljači toplotom. Udruženje za biomasu Gornja Austrija  podržava rečju i delom ljude, koji žele da izgrade i da se bave takvim mrežama za prenos toplote

nazad na početnu stranu

Pravni kriterijumi (važi za Austriju) za energetske šume

Mora se uzeti u obzir odstojanje od susednih parcela. Minimalno odstojanje je definisano nacionalnim zakonima. Za okretnicu se preporučuje minimalno 3 do maksimalno 10 metara.

Ekonomisanje brzorastućim plantažama se mora blagovremeno prijaviti (do 10 godina nakon zasnivanja) kod nadležne službe opštine ili okruga shodno paragrafu 1(5) zakona o šumama. Površine brzorastućih plantaža se smatraju poljoprivrednim površinama, uz pretpostavku da kultura nije zasađena na šumskom zemljištu i da je u roku od 10 godina kao takva prijavljena kod nadležne službe. Energetska šuma se mora najkasnije u roku od 30 godina požnjeti prvi put inače će se površina smatrati šumom.

Molimo Vas da obavezno pre naručivanja proverite važeće nacionalne zakone!

nazad na početnu stranu

Agronomski kriterijumi za površine pod brzorastućim plantažama

Topola i vrba vole vodu. Zato rast biljki zavisi od količine padavina (min. 300-400 mm u toku perioda vegetacije), od sposobnosti zemljišta da zadrži vodu i od dostupnosti podzemnih voda. Sadržina humusa i hranljivih sastojaka imaju tek sekundarnu važnost. Posebno pogodne površine su poljoprivredna zemljišta koja su mirovala nekoliko godina, zatim oranice kao i poljoprivredna zemljišta sa marginalnim prinosima. Blaga ilovača sa svežim vodenim resursom je od prednosti.

nazad na početnu stranu

Vrste, klonovi i sorte za energetsku šumu

Bagremi

Klonom se smatra celovitost biljke, koja poseduje isti genetski materijal kojem je namenjena. Kloniranje se obavlja vegetativnim razmnožavanjem, tj. korišćenjem reznica od matičnog drveta.

U srednjoj Evropi u obzir dolaze prvenstveno topola i vrba – vrba pre svega za zemljišta bogata vodom i lokacije koje su hladnije odn. nalaze se na većoj nadmorskoj visini. Ali treba imati u vidu da je više ugrožena od strane divljači.

Pažnja: Ne treba zasaditi velike površine sa samo jednim klonom! Umesto toga, poželjna je raznolikost klonova prilagođena lokaciji, tj. prirodni materijal iz regiona, koji je oplemenjivanjem dalje razvijan. Vrbe su pogodne pre za kratke periode eksploatacije od 2 do 5 godina i nude stopu prinosa od 7 do 15 tona suve mase po hektaru i godini. Bagrem (akacija) ima veću kalorijsku vrednost, sveže požnjeven ima samo oko 35 % vlage (topola i vrba oko 55 %), odlikuje se dobrom zapaljivošću i prilično dobro uspeva čak i na suvim, peskovitim i toplim lokalitetima. Nema rešenja za velike površine sa samo jednim klonom!         Poželjna je raznolikost klonova prilagođena lokaciji, tj. prirodni materijal iz regiona, koji je oplemenjivanjem dalje razvijan;
Kod vrbe beležimo skoro 100%-ni uspeh u rastu i regeneraciji; Period uzgoja maks. 4 godine; visok procenat oštećenja od strane jelena; prinosi od oko 8t/ha/a;
Bagrem: visoka kalorijska vrednost; dobra zapaljivost; mali zahtevi u pogledu zemljišta, otporniji na sušu;

nazad na početnu stranu

Energetsko drvo-priprema zemljišta

Energiewald im zweiten Standjahr

Energetska šuma u drugoj godini

Obradivo zemljište u jesen uzorati 25-30cm, na proleće neposredno pre sadnje podrljati. Tačno vreme zavisi od tipa zemljišta i prethodne kulture; kohezivna zemljišta – jesenje- odn. zimsko oranje (dolazi do finog usitnjavanja zemljišta usled dejstva mraza), laka zemljišta se mogu preorati i neposredno pred sadnju.

Pašnjak: Neizbežno zaoravanje zemljišta (izuzetak: sadnja pruteva i sadnica sa korenom); Zaoravanje na oko 30cm dubine a zatim freziranje neposredno pre sadnje kulture po pravilu je dovoljno;
Herbicidi: Na lokacijama za koja znamo da su veoma podložna stvaranju korova možemo koristiti herbicide neposredno pre i nakon sadnje i/ili već u jesen kako bismo postigli željeni efekat
Sejanje pomoćne kulture: posejano pre sadnje sadnica može se sprečiti ili redukovati stvaranje korova aktivnošću te kulture. Eksperimenti sa žitaricama i mahunastim biljkama/detelinom kao pomoćnom kulturom mogu se koristiti kao plod ili malč (često usporavaju rast -> konkurencija po pitanju vode i hranljivih materija).

nazad na početnu stranu

Topoline/vrbine reznice-sađenje

Sadnja energetskog drveća kao što je topola, vrba i bagrem se obavlja na proleće od sredine marta do najkasnije sredine maja (na većim nadmorskim visinama). Reznice dugačke oko 20 cm, 1 do 2 m dugački prutevi ili jednogodišnje sadnice sa korenom sa dužinom od 1 do 2 m se sade u zemlju na dubinu od 20 do maksimalno 50 cm i dobro se  nabiju. Pri tome treba voditi računa da se skupovi povezuju u jednom redu sa 1.500 do 8.000 komada ili u dva reda (40 do 80 komada u jednom redu). Između treba da ostane slobodna staza od 2,5 do 3 m (oko 13.000 kom./ha).

Reznice odn. prutevi nemaju jake zahteve u pogledu zemljišta i klime i mogu se (u zavisnosti od vrste različito) zasaditi i na zemljištima sa marginalnim prinosima. Ali veći prinosi se postižu na dobrim poljoprivrednim zemljištima. Zemljište treba zaorati odn. uzorati u jesen a na proleće pre sadnje dobro usitniti. Sadnju je do 0,5 hektara lako moguće obaviti ručno, ali preko toga je bolje koristiti sadilicu.* Prutevi i sadnice sa korenom se mogu zasadi po livadi bez neke dodatne nege.

* Mi Vam nudimo naše usluge sađenja sa sadilicom u krugu od oko 200 do 300 km.
nazad na početnu stranu

Energetska šuma-nega, zaštita bilja

Topola u klijanju

U godini sadnje, sadnice se moraju, koliko je to moguće, čuvati od korova. Preporučuje se mehaničko i hemijsko suzbijanje korova. Od 2. godine pa sve do kraja eksploatacije jedva da je potrebna dalja nega. Preporučuje se kontrola u pogledu na insekte, bolesti i napad korova. Do sada su poznate samo male pojave značajnih štetočina i bolesti.

Za bio- ili ekološki orijentisana preduzeća je mehaničko suzbijanje korova jedini moguć način delovanja na kulturu. Stoga bi trebalo 3- do 4-puta da se freziraju staze i u zavisnosti od razvoja korova okopati i između redova. Štete od divljači se na malim površinama (do maks. 1 ha) mogu izbeći ograđivanjem ili mirisnom žicom. Kod energetske šume od vrbe preporučujemo što veću površinu sa više klonova. Kod gustih useva šteta od nagrizanja divljači će se ograničiti samo na obode šume.

Gubici na većim površinama se mogu nadoknaditi naknadnim zasađivanjem sadnica ili pruteva. Nadoknađivanje gubitaka na manjim površinama se ne isplati, jer sađenje ne može da se obavi.
nazad na početnu stranu

Đubrenje energetskih biljki

Đubrenje nije preko potrebno, ali je na taj način je moguć neznatan porast prinosa (do 100 kg N/ha). Posebno kod vrbe đubrenje azotom deluje na povećanje prinosa. U godini sadnje se ne savetuje đubrenje, pošto se time prouzrokuje loše zreljenje na jesen. Đubrenje kompostom, osokom i pepelom je korisno, ukoliko postoji mogućnosti za to.

Žetva energetskog drveta

Sveže iverje, ca 55% vlage

Žetva se obavlja u fazi vegetacije između decembra i marta u zavisnosti od povezanosti skupova i vrste svakih 2 do 10 godina. Vrba i bagrem se žanju češće nego topola. Takođe se češće žanje kad su u pitanju zbijeniji skupovi odn. kod potpuno mehanizovane žetve, nego što je to slučaj kod prostranih skupova i ekstenzivnih metoda berbe.

Žetva je moguća sa prepravljenim beračem za kukuruz i prilagođenim pojedinostima, ekonomski je isplativije ukoliko zemljište nije previše udaljeno i veličine je od oko 3 ha. Kod malih površina se žanje polumehanički sa motornom testerom odn. trimerom i adekvatnom prikolicom za prevoz drveta.

Iseckano iverje bi za sopstvene potrebe odn. radi skladištenja ili dalje prodaje trebalo osušiti na najmanje ispod 30 % vlage. Toplanama se može isporučiti i sveže ubrano, sve u zavisnosti od toga kako je ugovoreno ali se po pravilu vrši umanjenje obračuna ukoliko je usev vlažan.

Energetska šuma-prinosi

Prinos iznosi po hektaru i godini 7 do 15 atro tona (apsolutno suvo = suva masa). Pri tome su moguće velike oscilacije u zavisnosti od klime, indeksa zemljišta kao i snabdevenosti vodom. Prinos kod topole može pri optimalnim uslovima da bude do 20 atro tona.

nazad na početnu stranu

Rekultivacija – Krčenje površina sa energetskim drvetom

Po okončanju perioda obrta prutevi se uklanjaju i korenje se uništava sa šumskom frezom (na ca. 35 cm dubine zemlje). Od brzine vožnje zavisi stepen usitnjavanja. Dalje poljoprivredno korišćenje je uz pomoć današnjih freza, koje imamo na tržištu, bez problema moguće. Zemljište tokom obavljanja tih promena mora biti suvo sve do dubine obrade (kompresija!).

nazad na početnu stranu

Energetska šuma-troškovi, cene drvenog iverja

Bitne tačke za prodaju drvenog iverja iz energetskih šuma:

  • Podaci o masi (tonama) ili podaci o zapremini (kubni metri, kubici); suva materija ili sveža masa; sadržaj vode?
  • Prinos po površini – prosečni prinos po hetaru i godini (niži) ili ukupni prinos po pojedinačnim godinama žetve (viši)
  • Paritet – Gde se roba predaje? na njivi ili kod kupca?

Upoređivanje stope pokrića troškova sa drugim kulturama: kratak period obrta mora predstavljati ekonomsku opciju, opseg kod energetskog drveta leži između 150 i 700€ (stanje 2012.) i izm. 50- +325€ kod industrijskog drveta;
Za profitabilnost su sledeće tačke ključne:

  • Prinos suve materije
  • Cena suve materije
  • Troškovi žetve
  • Preporučena minimalna veličina polja kada koristite kombajn iznosi od 3 – 5ha

Rado ćemo Vam pomoći i u proračunu Vaše površine za energetsku šumu!

nazad na početnu stranu

Zaključci o sadnji brzorastućih plantaža (skr. KUP)

Vremena, u kojima su brzorastuće plantaže posmatrane kao egzotične kulture sa jako izraženim eksperimentalnim karakterom, su definitivno prošla. Snažan porast površina u Austriji i Nemačkoj, ali i u južnoj Evropi pokazuje, da energetske šume u budućem snabdevanju biomasom neće igrati beznačajnu ulogu. Za individualnog poljoprivrednika to može da znači, s jedne strane, nezavisnost po pitanju sopstvenog snabdevanja, ali i zanimljivu potporu kao proizvođača drveta- ili u najboljem slučaju proizvođača toplote.

Još jednom smo saželi najvažnije tačke:

  • Lokacija
  • Rastojanje među biljkama, vrsta drveta, intervali obrta
  • Mašina i metode žetve
  • Izbor vrste i klonova
  • Priprema zemljišta
  • Način suzbijanja korova
  • Planirana logistika žetve
  • Eksploatacija

nazad na početnu stranu

Izvori: Sopstvena iskustva, Platforma za šumarstvo, drvo i papir, Poljoprivredna komora Austrije

Energetske biljke povoljno kupiti preko interneta

Onlajn-prodavnica