Sida

Sida east, Sida hermaphrodita (L.) Rusby ili Virginia mallow, kako se takođe još naziva ovo rastinje crnog sleza,
prvobitno potiče iz Severne Amerike i botanički se ubraja u žbunje. To znači da biljka izbija iz tla, slično kao slonova trava, u aprilu/maju, doseže visinu cirka 3 do 4 metra tokom poznog leta i umire u jesen iznad zemlje. Pritom se biljka potpuno osuši i postaje smeđe boje. Hranjive materije se tada ponovo šalju u korenje i tamo ostaju uskladištene do sledećeg pupanja.

Virginia mallow, Sida hermaphrodita (L.) Rusby

Sida hermaphrodita (L.) Rusby

Podanak se sastoji od mnogo mesnatog zadebljanog pojedinačnog korenja u osnovi i finih vlasnih korena. Sposobnošću da prodre u dublje slojeve tla sida je još atraktivna u poređenju sa drugim ekstenzivnim energetskim usevima i na relativno suvim mestima ( takođe ispod 500-600 mm godišnjih padavina). Još samo robinia od energetskih drveća uspeva pod takvim uslovima .

Razmnožavanje side po svim pravilima se vrši putem semena. Razmnožavanje deljenjem je eventualno interesantno u malim oblastima, u većem stilu su korenske mlade loze vađenice slične kao mogućnost kod slonove trave. Setva na velikim površinama, kao što se ponegde propagira, se preporučuje u manjoj meri zbog, po našem sadašnjem mišljenju, veoma različitih rezultata klijanja. Veliki korov, obrada teškim hemijskim sredstvima i slabost konkurencije  u fazi prirasta (1. godina) govore u korist presađivanja jačih korenastih biljaka (=semenjače).

Sađenje prevremenih biljaka side se vrši od aprila do maja pomoću uobičajenih mašina u rastojanju od 0,75 x 0,75 do 0,9 x 0,9 metara. Gušće sađenje ima prednost bržeg kontakta tla i time suzbijanja korova, kao i smanjenog isušivanja. Sadnja korenske mlade loze vađenice trebalo bi da se vrši sa većim brojem komada (ca. 40.000 kom/ha), tehnika sadnje da bude kao kod slonove trave, npr. sa mašinama za sadnju krompira.

Baza side east

Po pitanju očekivanja roda se delimično jako razilaze različita mišljenja stručnjaka. Nama se u praksi čini da je realistično da rod suve mase iznosi od oko 8 – 20 tona po hektaru godišnje. To je u suvim predelima od velike vrednosti, u praksi treba u bliskoj budućnosti da se još preciznije isproba na različitim lokacijama .

Sledeća prednost side u poređenju sa drugim ekstenzivnim energetskim usevima predstavlja iskorišćenje materijala od seče. Pilotina, koja se kao i slonova trava žanje kombajnom za kukuruz i odmah može da se sortira, nema u svom sadržaju materije koje bi predstavljale opasnost za grejne kotlove. Samo manja težina onoga što se prospe (još manja nego kod slonove trave) zahteva skladištenje na većem prostoru. Alternativno se materijal može presovati u pelete i brikete. Seče se normalno u poznu zimu pre novog pupanja pošto ovde sadržaj vode delimično pada na ispod 10% i konačno je veoma pogodan za skladištenje.

Rezultat: Biljka side sa jedne strane spašava tim što ima sposobnost da raste u sušnijim predelima, sa druge strane redovnom jednostavnom sečom iskorišćenjem, po našem mišljenju, enormnog potencijala i ne predstavlja u krajnjem slučaju dalje interesantnu opciju za budućnost iz razloga diverzificiranja kod ekstenzivnih energetskih useva (monolukture).

Sida hermaphrodita zimi